О књизи: година / „Тако кажеш – Сви људи су само мали – Фрагменти делова једног огромног – Вук којег нико не разликује - Сви људи су само Црвене сузе на Црвеном тргу Египта - И мислим - да ако погледате Камене пирамиде - Мермерне надгробне споменике и гранитне саркофаге - Можете веровати - да су Владари и њихове Слуге - на различите начине - желели да буду од камена – јер су тако наивно сви тежили Вечности – Владари – да постану Мермер и Гранит – Њихови Слуге – да бар дотакну Мермерне Разнобојне Монолите Рукама и Уснама – и тада осете Праву Хладноћу Величине Експлицитна и Света Моћ – Камен – то је оно чему несвесно и безнадежно теже сва Жива Бића на Свету – Камен је Независност је Невезаност – али изнад свега, Камен је истинска Равнодушност према сваком Покрету – и то само да би присвојио још један Покрет. на путу ка немогућем…»